KOMADIĆ PLAVOG NEBA U CRNOM KRUGU

     U nekim trenucima čovek izgubi sve: prijateljstvo, dom, želje, ljubavi na kraju svega toga, posle svih tih gubitaka, posle najtežih trenutaka, izgube se nadanja.

     Mnogo starijih i mlađih ljudi, kao i deca, gubi svoje najmilije i opet u njima postoji neki zračak nade, neka svetlost koja ih ispunjava. Divim se mojim vršnjacima koji izgube svoje rođene, oca, majku, brata, sestru, a i dalje imaju neku nadu u sebi koja ih vodi pravim putem, putem koji nije nikom stran. Oni žive u sećanju, misleći na budućnost. Njihova jedina želja, jača od svega što postoji na ovom malom svetu, je da ih ponovo vide, iako je nekima od njih to potpuno uskraćeno. Oni žive u nadi da će upoznati nekog ko će ih vratiti u život, oni žude da postanu ono što su njihovi najmiliji bili, pošteni, vredni, uspešni... Neki od njih strahuju, misleći da će zauvek ostati u tami i da im niko neće otvoriti vrata. Oni svoju tugu i bol izražavaju na različite načine. U nekima je taj komadić plavog neba sakriven duboko, toliko duboko da ne mogu da ga nađu i sanjaju dok taj san ne postane java. Zameram im što su kukavice, što i pored svega toga neće da veruju da je nada mnoge održala u životu, i ne samo to, već im je ispunila njihove najveće želje.

      Nadanja, snovi. Da li postoji neko ko to nije osetio, ko nije živeo da ispuni šta je nameravao, da li ima nekog ko se nije izvukao i pobegao od tamnog kruga koji ga okružuje? Naravno da nema.

Milijana Marjanović

VII razred

Моја мајка

     Много драгих личности имам око себе, али најдража је моја мајка. Зове се Кристијана. Она за мене има најлепше име.

     Она има двадесет осам година. Има смеђе очи и црну косу. Највише воли да носи црвене панта- лоне. Често ме милује својим нежним рукама. Племенита је особа и жели свакоме д помогне. Када није у могућности да пружи помоћ другом, растужи се. Њена љубав према мом брату и мени нема границе. Она се нађе увек поред нас када нам је потребна и у свему нас подржава.

      Моја мама је за мене најдража особа, јер је увек уз мене. Волим је када је насмејана, чак иако јој  понекад није до смеха.

                                                                                                Јелена Попадић                                                                           3. разред

Моја мајка

       Многе особе су ми драге, а за мене је најдража моја мајка.

       Моја мајка има зелене очи и смеђу косу. Она има нежно лице.Волим када ме грли својим нежним и топлим рукама. Ујутру ме буди за школу нежно и с пољупцем. Са мамом могу да разговарам о свему. Она ме увек разуме и саветује. Понекад ме грди, када нисам послушна. Тада сам много тужна и желим да се поправим.Често ме чека на улици када се враћам из школе, тада помислим да много брине о мени. Волим када ме усрећи неким лепим поклончићем.

       Много волим моју мајку, зато што ме воли и брине о мени.

   Санела Бодо

3. разред

Моја најдража личност

        Мени најдража личност је моја мајка. Она се зове Светлана. Има тридесет седам година, а по занимању је домаћица.

        Мама има кратку плаву косу, смеђе очи и средњег је раста. Она има нежне руке и мио поглед. У њеном крилу се осећам топло и безбедно. Из школе ме дочека раширених руку, а ја јој трчим у загрљај. Тада знам да ме мама много воли. Према мени је нежна и брине се када сам болесна. Понекад нађе времена да заједно слушамо музику и да се играмо. Када није код куће, јако сам тужна.За сваку добру оцену ме награди пољупцем. Волим када ми каже: „ Ти си моје злато!“

        Једино се поред ње осећам срећно и заштићено.

Валентина Болдижар

3. разред

Mesto za vašu priču ...

Место за вашу причу ...

Мој друг

          Мој друг се зове Александар, Саша Мајсторовић.Саша је мршав, има кратку црну косу и црне очи. Он је симпатичан, добар друг и воли да се шали. Саша, његов брат Милош и ја се дружимо тако што заједно решавамо укрштене речи из Јуниора. Често се шалимо. Волим свог друга Сашу, јер се лепо слажемо и зато што није љубоморан као девојчице.

Ирина Дижак

1. разред

Моја другарица

         Моја другарица се зове Николина. Веома је лепа. Коса јој је до рамена и смеђе боје. Николина је добра. Жели да помогне другима и све дели. Николина и ја волимо да се шминкамо и да цртамо. Волим је зато што се не свађа и када нисам у школи дође да ми покаже домаћи задатак.

Марија Калочан

1. разред

Мој друг             Мој друг се зове Адриан. Има црну косу и браон очи. Он је средњег раста и мало дебељуца. Делимо све заједно. Волим га зато што ми помаже и не прави се важан.   Немања Ковач 1. разред

Žurimo u susret proleću

       Sunce, sa željom da utopli moje selo, razgrnulo je svojim zlatnim rukama umorne oblake. Proleće je najzad našlo izlaz iz hladnog snežnog lavirinta.

       Došli su topliji dani i začuo se smeh sunca. Proleće je posulo moj kraj tek po kojom visibabom, ali ipak ogolelo drveće širi ruke u susret proleću. Vetar fijuče bojažljivo i, kao neka kukavica skriva se u carstvu zime. Trava, ona sa osmehom na licu radosno širi zeleni ogrtač i prostire se kao blistava reka. Može se naći čak i neka grlica kako skupljenih krila čuči na dugačkim granama koje sunce obasjava. Deca, pa ona su kao mladi leptirići što lete od cveta do cveta. Mi u srcu osećamo svežinu i šetamo bez straha da će užasna zima ponovo doći. Verujemo u proleće i znamo da je ono hrabro kao vitez kada se bori za svoju princezu. Nama, travi i ogolelim granama dosta je hladnih dana i zbog toga žurimo u susret proleću.

       Kako su veseli dani,  srce toplo i uzbuđeno. Sa velikim saosećanjem mi dočekujemo proleće i sunčev sjaj. Mi žurimo u susret proleću i trčimo u zagrljaj suncu, a kišu ostavljamo iza sebe.

       Proleće je donelo sjaj i lepotu mome selu i ohrabrilo biljke i životinje da se suprodstave pohlepoj zimi. Dugo sam čekala da zimi dođe kraj, a sada, kada mi se ta želja ostvarila, mogu da se slobodno radujem dolasku proleća!

Anja Kovač  V razred

Banatska Topola

Моја другарица

          Моја другарица се зове Марија. Она има браон очи и косу. Марија је паметна и добра. Играмо се луткама, цртамо и бојадишемо. Волим је зато што се слатко смеје.

Николина Катона

1. разред